Danas, u Gimnaziji „Vuk Karađić“ u okviru 90. Vukovog sabora, održano je posebno predavanje posvećeno životu i delu Desanke Maksimović, pesnikinje čija dela duboko diraju srca generacija čitalaca. Događaj je organizovan povodom 125 godina od njenog rođenja i trideset godina od njenog napuštanja ovog sveta.
Predavanje je održala dr Svetlana Šeatović, upraviteljka Zadužbine Desanke Maksimović i naučna savetnica Instituta za književnost i umetnost. Ona je prisutnima, uglavnom đacima Gimnazije, pričala o „manje poznatoj Desanki“, istražujući njene rodoljubive pesme i proces stvaranja nekih od najznačajnijih dela, kao što je „Krvava bajka“.
Dr Šeatović je naglasila Desankin rodoljubivi odnos prema svojoj zemlji pre i tokom Drugog svetskog rata, ističući kako je pesnikinja ostala verna svom narodu, između svih političkih struja. Takođe, osvrnula se na Desankinu ljubav prema moru i istakla da postoji i „mala“ Desanka, koja nije vezana samo za kopno i Branovinu.
Desanka Maksimović je, prema rečima dr Šeatović, bila univerzum sam za sebe, uspela je da svojim delima prenese sve što je doživela na prepoznatljiv i dubok način. Ona je komunicirala sa svim uzrastima i slojevima društva, izražavajući istinske emocije i nikada ne gubeći kontakt sa svojom rodnom Branovinom i svojim narodom. Na pitanje koliko je Desanka danas popularna, dr Šeatović ističe da to najbolje pokazuje činjenica da su se pre tri godine pojavili pokušaji da se njena dela uklone iz školskih programa, ali su za samo dva dana prikupljena 50 hiljada potpisa za njeno zadržavanje.
Desankine pesme, posebno one koje dotiču prve ljubavi i rodoljublje, ostavljaju dubok utisak na mlade generacije. Na pitanje ko je najveća pesnikinja, odgovor je jednoglasan – „Desanka“.
Predavanju je prisustvovala i Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karađić“, koja je istakla značaj ovog događaja i saradnju sa lozničkim Ogrankom Vukove zadužbine. Nataša Lazić Maksimović, predsednica Ogranka, podsetila je na izuzetan doprinos Desanke Maksimović srpskoj književnosti i kulturi.
Desanka Maksimović i dalje živi kroz svoja dela, inspirišući nove generacije i podsećajući nas na važnost ljubavi prema svojoj zemlji i ljudima. Njeno nasleđe ostaje neizbrisivo u istoriji srpske književnosti, a njene reči i danas dodiruju srca mnogih.
