MIRKOVIĆEV SPOMENIK VITEZU BLAGOJU KRUŠIĆU
Čuveni srpski junak, poreklom iz Banjana, Blagoje Krušić, danas je „vraćen“ u svoju mili i dragu postojbinu, među svoje slavne pretke, koje je dodatno proslavio svojim junaštvom, viteštvom i životom. Reč je o vitezu „Srpskog gvozdenog puka“, rođenom 1880. godine u Prigradini, a stradao 12. avgusta 1944. u Gornjoj Toponici, kod Niša.
Pre ubistva teško su ga mučili islednici zloglasne Ozne, a rehabilitovan je 13. jula 2007. godine rešenjem Okružnog suda u Nišu. Blagoje je, kako stoji i na spomen obeležju, jedan od najodlikovanijih srpskih boraca u istoriji. Kao vojnik i žandarmerijski narednik učestvovao je u Prvom Balkanskom ratu i u Prvom svetskom ratu. Do godine 1912. šest godina je komitovao, u odredu čuvenog vojvode Voja Tankosića. Učestvovao je u bitkama na Drini, Ceru, Gučevu, Kolubari, Kosmaju, Mačkovom kamenu. Posle povlačenja iz Albanije, učestvovao je u proboju Solunskog fronta i u svim kasnijim bitkama do kraja rata.
Monumentalni spomenik, specifičnog rada, direktno u kamenu, pravcu koji zbog težine i složenosti izbegava mnogi vajari, dar je znamenitog Banjanina, akademika Dragoljuba Draga Mirkovića, likovnog umetnika i poslovnog čoveka iz Bijeljine, osvedočenog dobrotvora i humaniste. Mirković je ovo delo radio, uz podršku svoje porodice, na čelu sa suprugom Rosom, višegodišnjom profesorkom likovne umetnosti, više od pola godine, svakodnevno, strpljivo, marljivo, pažljivo, slažući, u doslovnom smislu, detalj po detalj.
„Činio sam to sa dosta ljubavi, kako saslužuje gorostas našeg roda kom se, nažalost, ni grob ne zna, a rod i državu je zadužio i prezadužio“, priča Mirković. „Svojevremeno mi se protojerej stavrofor Dragan Krušić, potomak Blagojev, vrli duhovnik i čovek, požalio da je spomenik njegovom pretku preskromnog izgleda. Uverio sam se, i lično, da je tako i, evo, našeg Blagoja u punom sjaju. Dostojnom kako saslužuje.“
Spomenik Blagoju Krušiću postavljen je kod crkve Svetog Save, na Počivalima, svetinje iz doba Nemanjića, najstarije podignute u Banjanima, čiji je životopis napisan u 17. veku u vreme obnove Pećke Patrijaršije. Tom činu prisustvovao je i episkop budimljansko-nikšićki Metodije, uz darodavca i autora, kao i poštovaoce Krušićevog imena i dela. Učinjeno je to po hladnom i kišovitom vremenu, koje nije smetalo nikome, posebno dobrom, agilnom i veri i rodu odanom vladiki Metodiju.
