U Dragincu, kraj humke gde je na današnji dan 1941. godine izvršen najveći masakr nad civilima u našem kraju održana je komemoracija u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, Grada Loznice, Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ i Mesne zajednice, Nakon što su sveštenici održali verski obred cveće i vence su položili predstavnici Vlade Srbije, Grada Loznice, Osnovne škole „14. oktobar“ iz Draginca, Memorijala „Draginac“, boračkih organizacija i udruženja i pojedinci.
Član Gradskog veća dr Radovan Divnić obratio se u ime grada Loznice podsetivši da se u Dragincu i okolini pre 82 godine dogodio veliki zločin u kojem je stradalo 2.950 ljudi. – Stradali su životi a ne brojevi. Hapšenja i ubijanja civila u Jadru trajala su desetak dana i svi koji su se zatekli na svojim njivama, u svojim domovima ili kod rodbine i prijatelja postali su žrtve okupacione vojske. Osam decenija u oktobru odavde se široj javnosti svake godine upućuje antiratna poruka, a ne bi nam bilo teško ni da je svakodnevno ponavljamo čuvajući sećanje na tragičan događaj i večno upaljen plamen slobode. Ti zločini, surovošću i krvavom odmazdom u jednoj sedmici, pobedili su sve razlike.
Divnić je istakao da je Draginac, „ i ovo mesto gde stojimo, i tada i danas, najveća grobnica masovnog nemačkog uništenja seoskog stanovništva. U susednoj Krivajici i najveća grobnica svirepog zločina nad decom. Naša dužnost je zato veća i svetija od drugih da u dane stradanja sa ovog mesta podsetimo na najgore događaje istorije ovog dela zapadne Srbije. Nikada se ne može dovoljno opisati snaga jada u stravičnom piru od 14. do 19. oktobra 1941. I zato je sa ove vremenske udaljenosti draginački oktobar večna mera i podsetnik da je za mir potreban dijalog u prevazilaženju svih političkih nesuglasica, da ni jedan grad, selo i država ne treba da dožive ovakvu tragediju koju smo mi u Jadru preživeli boreći se za mir i slobodu. Oduvek je sloboda najveće blago, mir još veće – rekao je Divnić.
U ime Vlade Srbije obratila se Sanja Lakić, v. d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije. – Kada dođu ratovi, pravo i pravda nekako utihnu, a naš dolazak ovde dokazuje barem delić pravde za one najmlađe koji su stradali samo zato što su nosili srpsko i pravoslavno ime i prezime, delić pravde za njihove očeve, majke, bake, deke. Drago mi je što sam danas u Dragincu u kom se nalaze i poruke i pouke, deo prošlosti i sve lekcije koje su nam potrebne za budućnost. Ovde se nalazi putokaz koji kaže da svaki put kada bi zaboravljali da negujemo kulturu sećanja neke nove jame i novi ratovi, neka nova prolivena pravoslavna i srpska krv bi nam se dešavala. Zato srpski narod više nikada neće dozvoliti ni jame, ni Jasenovac, ni Draginac, ni oluju ni bljesak. Stasao je narod koji zna šta znače četiri ocila na srpskom grbu a ona ovde i na svakom mestu podsećaju na slogu i jedinstvo – rekla je Lakić.
Na platou ispred spomenika okićenog cvećem i danas su gorele sveće i prikazan umetnički program.
