Episkop zvorničko-tuzlanski Fotije, umirovljeni episkop zapadnoevropski Konstantin i episkop skandionavski Dositej, mnogobrojni sveštenice, sa obe obale Drine, monasi i monahinje, ugledni ljudi iz javnog života Srbije i Republike Srpske, prisustvovali su završnoj svetkovini obeležavanja jubileja umirovljenog episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija u salon „Sankt Peteburg“, bijeljinskog Etno sela „Stanišić“.
Ovaj arhijerej SPC navršio je 85 leta života, 65 godina monaškog i 45 godina vladičanskog staža, koji je rekao da ovo nije „nikakvo svetkovanje njemu u čast, već zahvalnost i slava Bogu, koji ga je udostojio da sve ove godine i decenije bude na službi Božijoj i službi svome rodu u dramatičnim prilikama“.
-Tačno je da smo u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, u vreme mog stolovanja za njenom katedrom, značajno pojačali sveštenički i monaški sastav, a time i Hristovu i našu misiju među vernicima, kao i da je podignuto ili obnovljeno mnoštvo crkava i manastira i da su otvoreni drugi, ali to je zasluga divnog verujućeg naroda, a ja sam bio samo duhovni otac koji ih je vodio u tim poslovima, a potom osveštavao nova ili obnoljena zdanja rekao je vladika Vasilije.
-Nastavio sam delanje sjajnog arhijereja mog vladike, i mog predhodnika, Longina(Tomića), ali i onoga što je ovde sjajno zapatio vladika Nikolaj kroz Bogomoljački pokret. Samo tako duhovno snažni, uspeli smo da se odupremo komunističkom jednoumlju, velikim i teškim mukama i izazovima koje je doneo rat, poratno vreme i sve drugo što se događalo četiri i po decenije.
Po rečima vladike, „dragocen je svaki Srbin Svetosavac, jer ako je to, onda je i pravoslavac i Srbin u pravom smislu te reči“.Nema dusanja u prsa, rekao je on, „ko je koliki Srbin, već se ceni i poštuje koliko je ko učinio na svoju veru, svoj rod i svoju otadžbinu, za naše ljude“.Podsetio je da je, kao dečak iz Slavonskog Broda, otišao u Manastir Lepavinu, kod Zagreba, gde je zamonašnjen kad je imao manje od 18 leta, a Ozren gde se, potom, obreo u čuvenoj svetinji,„bila je i ostala njegova najvažnija adresa“.
-Moramo znati da nikad nije dovoljno brige, truda i marljivog rada za svoju veru i svoj rod, jer samo tako možemo ostati i opstati, suočeni sa mnogobrojnim udarima, ali i sramnim ponašanjima ljudi, poput vaseljenskog patrijarha. Molimo se da se, zaista, ne samo mi Srbi, već svi koji su nam bliski da se složimo i da zajedno stanemo na put bezumlju, koje vlada u svetu i čija smo mi i te kako važna meta.Ne čudi me što se udružujemo i sa braćom muslimanima iz sveta, jer oni koji su jaki, snažni i iskreni u veri nikad ne mogu da budu posvađani i okrenuti jedni protiv drugih.
Vladika je poručio da negujemo svoju nacionalnu i kulturnu baštinu u kojoj, pored ostalog, i muziku,“jer svaka muzika bila ona izvorna, narodna i zabavna ili sevdalnika, koja je naš melos, je dobra samo ako nije šund“.
-Dalje ruke od šunda u svakom pogledu – rekao je vladika i zapevao je divno, za goste, pesmu „Noć tamna noć“, a onda i mnoštvo drugih na oduševljenje prisutnih. – Običaj je, kod nas, da kad se saboruje, radi i gradi da vladika prvi zapeva i povede kolo, jer posle sve ide „kao podmazano“. Tako sam radio i radim čitavog vladičanskog staža.
Ovo duhovno slavlje jednog od najstarijih srpskih arhijereja, proteklo je u srdačnim razgovorima, pesmi i podsećen na zajednički rad na „njivi Gospodnjoj“. Iza sebe je ostavio oko 200 novoizgrađenih ili obnovljenih crkava i manastira.Veliki je doprinos, kao član Međureligijskog veća, dao uvođenju veronauke u škole, ali i vojnih službenika u redove Oružanih snaga BiH. Od pre deceniju i po poseduje akt da je general VRS, što mu
je potpisao tadašnji predsednik Republike Srpske.
Vladimir Mitrić
