Akademik Dragoljub (Simov) Mirković iz Bijeljine, poreklom iz Macavara, u Banjanima, u Staroj Hercegovini, priredio je obimnu, lepu i zanimljivu monografiju o svom bratstvu, koja će biti, prvi put, zvanično, predstavljena u parohijskom domu Sabrnog hrama u Nikšiću, po blagoslovu mitripolita Joanikija i vladike Merodija.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije(Mićović), inače Mirkovićev rođak, s radošču je pročitao monografiju. Ovaj naš ugledni arhijerej je podsetio da je Drago, pre pet godina, utemeljivačima tog bratsva podigao dostojan, umetnički spomenik u kamenu, pored Crkve Svetog Jovana u Macavarama. Posvetio je, veli mitropolit, svojim Mirkovićima i knjigu „Precima u spomen“, „ali se tu nije zaustavila njegova ljubav“.
„Ovom monografijom Drago je, kao iskusan umetnik, spojio lepotu zavičaja sa lepotom likova i karaktera, objedinio već poprilično udaljene i zemnom šarom razuđene ogranke i porodice i svog velikog bratstva“, kaže mitropolit Joanikije.
U njegovoj umetničkoj viziji istorije i života bratsva Mirkovića sve je dovedeno u sklad i poredak vremena i vekova, važni podaci iz riznice pamćenja, priče i besede, patnje i pesme. Sve je osmišljeno o osvetljeno. Umetnik se opredelio da o svom bratstvu govori i rečju i slikom. Slika nadopunjuje reč. Rečitija je od reči. Dragove zavičajne fotografije kamenih pejzaža, starinskih kuća, krstova i hramova, staza i ograda, konjanika, čobana i ratara, svatova i mladenaca, dečjih osmeha ,namučenih i naboranih muških i ženskih lica nelažno govore o celokupnom životu, prošlosti i sadašnjosti bratsva Mirkovića.
Ako se u samo jednom ljudskom licu sabiraju sva nebeska i zemaljska savršentva, onda je, poručuje mitroplit, „ Drago slikajući mnoga lica i predele kroz svoje bratstvo i zavičajne lepote, zahvalio ceo Božji svet u malom“.
Mirković je uspeo da pronađe više od 1000 fotografija predaka, kao i fotografije i podatke o onima koji, danas, žive rasejani u bivšim republikama SFRJ, današnjim državama, po regionu svetu i Evropi.
-Nema gde nas nema – priča akademik Mirković. -Uradili smo baš familijarno stablo po najvišim standardima, pa, uz našu lozu, tu su i one sa kojima smo se orodili minulih godina, decenija i vekova. Sabrali smo ono što smo smatrali da je, zaista, važno da se nikad ne zaboravi. Ovo je, zaista, precima u spomen, potomcima za sećanje. Imao samo važnu pomoć srodnika i prijatelja, a glavni konsultan je moja majka Milka, koja mi je pomagala kada sam slično ovako nešto priredio o njenim i našim Koprivicama.
Akademik Mirković kaže da, obično, ljudi kad se rasele, zaborave korene i pretke pamte do pradede i prababe najviše. Srećan je što njegov unuk Aleksandar, znatno pre nego što je pošao u školu, znao 12 kolega svoje loze unazad.
-Moja porodica živi skoro tri veka u Vukovom kraju i da ne bi Drage ne bismo znali o našim precima tako dugo unazad, što je i dragoceno, i lepo i milo -kaže Zoran Mirković iz Loznice. – Mnogi ljudi, poput mene, obradovani su delom koje je uradio naš vrli i dobri rođak Drago Simov na čemu smo mu puno zahvalni.
Da je ova knjiga „dabr Božji“ svedoči i profesor dr Darko Mirković sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, koji je, danas, jedan i najcenjenijih naših i evropskih hirurga, koji, pored ostalog, sa uspehom radi i transplataciju jetre.
-Znam svoje pretke unazad najmanje 12 kolena, što mogu da zahvalim Dragu, koji je, još ranije, sačinio sjajan i pregledan rodoslov našeg bratstva, koje se, Bogu hvala, širi na sve strane -kaže profesor dr Mirković.
V.Mitrić
