Tradicionalno, povodom Dana grada Loznice, zaslužnim pojedincima i kolektivima iz različitih oblasti javnog života uručena su gradska priznanja, tri povelje i deset plaketa.
Ove godine, povodom 157. rođendana, Povelja, najviše priznanje Grada, dodeljeno je posthumno, dr Milivoju Isakoviću, specijalisti oftalmologije, zatim Osnovnoj školi „Stepa Stepanović“ iz Tekeriša, i Vladimiru Stojanoviću, magistaru matematičkih nauka iz Beograda.
Doktor Milivoje Isaković, specijalista oftalmologije je u Opštoj bolnici u Loznici proveo čitav radni vek kao vrhunski oftalmolog, u kojoj je pored poziva očnog lekara, bio zapažen i kao rukovodilac, od načelnika odeljenja do predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra „Dr Milenko Marin“. Pored ovih obavljao je i funkciju člana Gradskog veća grada Loznice.
Milivoje potiče iz časne porodice iz Donjeg Dobrića, kod Loznice, kraj Jadra, u podnožju legendarnog Cera.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1973. godine. Kao najmlađi specijalista u Srbiji obavio je specijalizaciju iz oblasti – Očne bolesti 1973. godine. Stručno se usavršavao na Očnoj klinici Medicinskog fakulteta u Bonu i Očnoj klinici u Roterdamu. Bio je član ORBIS-ove ekipe pri Ujedinjenim nacijama na Malti. Obavljao je funkciju načelnika Službe za očne bolesti u Zdravstvenom centru u Loznici i predsednika Podružnice Srpskog lekarskog društva. Odlikovan je Poveljom „Dr Laza Lazarević“ za unapređenje i doprinos očuvanju narodnog zdravlja.
Dr Isaković je, i rečju i delom, pokazivao, kroz život, na prvom mestu posvećenost porodici. Voleo je i ljude svog zavičaja, a ljubav je iskazivao i dobrim lekarskim zbrinjavanjem i uvek toplom, ljudskom rečju. Milivoje pripada sjajnoj generaciji ovdašnjih lekara, koji su vodili računa da budu dobri u poslu i u odnosu sa pacijentima. Bio je jedan od najomiljenijih ljudi u gradu, i svi su ga jednostavno zvali „dr Isak“. Čitav život, pored rada sa pacijentima u ordinaciji i operacionoj sali, posvetio je radu za dobrobit ovdašnjih ljudi u svakom pogledu. Ostaće upamćen kao odličan stručnjak u poslu, ali i kao tih, umeren, odmeren i drag, otac, stric, deda, doktor, komšija i sugrađanin.
Nagradu je na svečanoj Akademiji primila supruga dr Isakovića.
Druga Povelja dodeljena je Osnovnoj školi „Stepa Stepanović“ u Tekerišu.
Najstarija škola u Gornjem Jadru i, svakako, jedna od najstarijih u lozničkom kraju, Osnovna škola „Stepa Stepanović“ u Tekerišu, osnovana je 1843. godine.
Školska zgrada podignuta je 1885/86. godine. Tokom Cerske bitke korišćena je kao previjalište i bolnica, a od 1924. godine, kada je obeležena desetogodišnjica bitke, nosi ime proslavljenog vojskovođe Stepe Stepanovića. Pre tri decenije postaje matična za još dve osmorazredne škole u kraju – u Gornjoj i Donjoj Badanji. Ova škola je 1990. godine proglašena je spomenikom kulture.
Danas je OŠ „Stepa Stepanović“ matična škola za izdvojena, četvoro razredna odeljenja u Trbosilju, Gornjoj Sipulji, Gornjoj Badanji i osmorazrednu školu u Donjoj Badanji. Iako je dosta udaljena od grada, to je motiv više za izuzetno angažovanje zaposlenih i učenika da organizuju brojne aktivnosti. Reč je o školi u kojoj, shodno opštoj tendenciji smanjivanjem broja stanovnika u seoskim sredinama, ima i sve manje učenika, trenutno ih je 67. Bore se protiv toga uspesima učenika koji su zaista izuzetni. Ove školske godine učenica četvrtog razreda, Slađana Stevanović obradovala je sve trećim mestom na Opštinskom, a onda i na Okružnom takmičenju iz matematike. Učenik sedmog razreda Ognjen Petrović osvojio je treće mesto na Opštinskom takmičenju iz tehnike i tehnologije. Učestvovali su i na takmičenju iz istorije, stonog tenisa, a očekuje ih i Gradsko takmičenje ekipa prve pomoći i takmičenje „Šta znaš o saobraćaju“. Učenici redovno učestvuju na Gradskoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog“, tri puta zaredom uključili su se i u akciju Društva školskih bibliotekara Srbije „Čitajmo glasno“, povodom obeležavanja Nacionalnog dana knjige, 28. februara. Učenici osmog razreda su u matičnoj školi u Tekerišu, zajedno sa svojim mentorom, osnovali čitalački klub a na predlog Učeničkog parlamenta, ova škola je već duže vreme uključena u humanitarno-ekološku akciju Udruženja „Čepom do osmeha“.
I ove godine Ministarstvo prosvete uručilo je vredan poklon školi i zahvaljujući tome, matična škola i sva izdvojena odeljenja imaju odgovarajuću digitalnu opremu i pristup savremenim nastavnim sredstvima. Lokalna samouprava svake godine ulaže sredstva za tekuće održavanje škole, za opremu i obrazovanje, ali i kapitalne investicije. Samo u prethodne dve školske godine u potpunosti je renovirana škola u Donjoj Badanji i zamenjen krov na školskoj zgradi u Trbosilju. U planu je i zamena stolarije na školi u Tekerišu, kao i zamena elektro-instalacija.
Najveća podrška naporima da nakon 180 godina postojanja OŠ „Stepa Stepanović“ opstane i zadrži sjaj kakav ima skoro dva veka, jesu njeni učenici, njihovi roditelji, nastavnici, ali i svest čitave lokalne zajednice o tome da se ovakva blaga čuvaju, neguju i šire za ponos i dobrobit generacija koje će doći i kojima to dugujemo.
Treči dobitnik najvišeg priznanja Grada za 2023. godinu jeVladimir Stojanović, magistaru matematičkih nauka iz Beograda.
Magistar Stojanović, jedan je od najistaknutijih srpskih matematičara u poslednjih 50 godina. Dao je nemerljiv doprinos matematičkom obrazovanju na Balkanu, a i šire. Iz njegovih udžbenika učio je matematiku najveći broj danas aktivnih nastavnika matematike u Srbiji i Republici Srpskoj.
Rođen je 25. februara 1940. godine u Loznici . Osnovnu školu do sedmog razreda učio je u osnovnoj školi „Anta Bogićević“, a osmi razred i gimnaziju u Lozničkoj gimnaziji. Kao učenik drugog razreda gimnazije, na međunarodnoj dečijoj izložbi pod pokroviteljstvom UNESKO-a, dobio je Fulbrajtovu stipendiju za studiranje na likovnoj akademiji bilo gde u svetu. Redovne i postdiplomske studije (prosečna ocena 10) završio je na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu, kao stipendista opštine Loznica. Stipendiju je odradio u Ekonomskoj školi u Loznici (1962 – 1972). Ostatak radnog staža do penzije (2005.) ostvario je na Saobraćajnom fakultetu u Beogardu. Od tada do danas bavi se pisanjem udžbenika iz matematike i obukom nastavnika. Osnovao je Stručno udruženje prijatelja matematike i inforamtike Srbije (čiji je predsednik). U Beogradu je aktivno učestvovao u radu Društva matematičara Srbije, posebno u održavanju saraednje sa društvima matematičara u bivšim republikama i pokrajinama Jugoslavije. Održao je preko 1000 stručnih i metodičkih predavanja nastavnicima, profesirima i univerzitetskim nastavnicima.
Napisao je 113 knjiga iz matematike koje su objavili razni izdavači (Naučna knjiga, Društvo matematičara Srbije, Zavod za udžbenike Beograd, Zavod za udžbenike Novi Sad, Zavod aza udžbenike Republike Srpske, Numerus (Skoplje), MATEMATISKOP). Trenutno po njegovim udžbenicima uče đaci u Srbiji i Republici Srpskoj. Prve dve knjige napisao je kao mladi profesor Ekonomske škole u Loznici.
Pokrenuo je i više od 10 godina izdavao čuveni časopis MATEMATISKOP, čiji se primerci mogu videti i u izlogu ugledne matematičke knjižare na Sorboni u Parizu.
Po završetku rata u BiH pomogao je Zavodu za udžbenike Republike Srpske da obezbede sve udžbenike iz matematike i više od 10 godina bio je urednik volonter za matematiku (neplaćen), sve dok Zavod nije „stao na sopstvene noge“.
Bio je član Republičke i predsednik Savezne komisije za takmičenje mladih matematičara (28 godina). Karavan učesnika Saveznog takmičenja dovodio je u Loznicu, tako da je Loznica jedini grad u kome su organizovana 3 (tri) Savezna takmičenja iz matematike.
Pre 27 godina osnovao je i pokrenuo prvo međunarodno takmičenje iz matematike za učenike osnovnih škola, Juniorsku Matematičku Balkansku Olimpijadu, čiji značaj raste iz godine u godinu.
Poslednjih desetak godina sa saradnicima Stručnog udruženja MATEMATISKOP realizuje seminare za obuku nastavnika matematike, trudeći se da stigne i do najmanjih gradova u Srbiji.
Dobitnici plaketa su: Samostalna zanatska radnja „Plasteks“, Ivan Miladinović, poljoprivrednik iz Stupnice, Petar Gavrilović, diplomirani sociolog iz Loznice, Hotel „Rojal Spa“ iz Banje Koviljače, Muški košarkaški klub „Loznica“, dr Tatjana Živanović Radnić, specijalista reumatologije,Vesna Rakić, loznička preduzetnica, Vladan Bradonjić, dobrovoljni davalac krvi, Marija Ristanović, slikarka i Jovan Nikolić, učenik iz Loznice.
Samostalna zanatska radnja „Plasteks“ Loznica osnovana je 2001. godine i zauzima dugogodišnju lidersku poziciju u oblasti projektovanja i izgradnje bazena svih tipova i dimenzija, uspešno zadržavajući stare klijente i svakodnevno sticajući nove.
Firma se bavi kompletnom izradom kamionskih cerada za sve vrste teretnih vozila po euro standardima od najkvalitetnijih materijala evropskih proizvođaca. U Plasteksu se izrađuju pergola i sve vrste tendi vrhunskog kvaliteta kao i balon hale za male sportove.
U okviru firme posluje i štamparija za digitalnu štampu velikih formata na svim medijumima. Konstantna obuka i edukacija zaposlenih, praćenje tehnoloških inovacija i visok nivo kvaliteta usluga ostaju i u budućnosti cilj ove firme.
Ivan Miladinović, uvaženi privrednik i poljoprivrednik, otac troje dece, živi i radi u Stupnici. Uz ogromnu podršku i pomoć svoga brata i celokupne porodice, nakon očeve smrti, nastavlja da vodi porodičnu firmu „Ivan-prom“ u Stupnici i punih 10 godina istrajava u tržišnoj utakmici proizvodnje i prometa stočne hrane. Osnovna delatnost firme je proizvodnja stočne hrane, kao i trgovina na veliko i malo stočnom hranom, repromaterijalom i svim neophodnim sredstvima koja se koriste u sprovođenju agrotehničkih mera. Sa godišnjom proizvodnjom stočne hrane od preko 7200 tona i 5 poljoprivrednih apoteka na teritoriji grada ostvaruje uspešne poslovne rezultate i trenutno ima 24 zaposlena radnika. Ovlašćeni je predstavnik i distributer poznate mađarske kompanije za proizvodnju stočne hrane „UBM“.
Da je preduzeće „Ivan-prom“ i društveno odgovorna firma i pravi partner lokalnoj samoupravi pokazalo se i u periodu podele paketa pomoći poljoprivrednim proizvođačima-uzgajivačima mlečnih krava u vidu besplatnog merkantilnog kukuruza iz robnih rezervi koje je pokrenula Vlada Republike Srbije. Zajedničkim snagama Grada i resursima kojima raspolaže ova firma, prevezeno je, upakovano, uskladišteno i podeljeno preko 425.000 kg merkantilnog kukuruza za 236 poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Loznice.
Vladan Bradonjić iz Lozničkog Polja, višestruki je davalac krvi, požrtvovani volonter Crvenog krsta i humanitarac bez premca.
Prvi put je dao krv sa 18 godina, 1968. godine u sklopu predvojničke obuke, a nastavio je na odsluženju vojnog roka, i kasnije u akcijama Crvenog krsta i medicinskih ustanova. Za vreme svog davalačkog staža, do napunjenih 65 godina, 2015. godine, dao je krv 127 puta. Posle toga je nastavio da daje ogroman doprinos davalaštvu tako što je kao volonter Crvenog krsta Loznica, u mesnoj zajednici u Lozničkom Polju organizovao preko 50 masovnih akcija dobrovoljnog davanja krvi, uspešno motivišući svoje sugrađane za ovu humanu potrebu. Za taj ogroman doprinos i aktivnost, on i njegova mesna zajednica, na predlog Crvenog krsta Loznica, dobili su prvi u Srbiji, plaketu „Široko srce“ koju dodeljuje Crveni krst Srbije. On sam nosilac je „ Zlatnog znaka“ Crvenog krsta Srbije.
Volonter i saradnik Crvenog krsta Loznica je od 1971. godine, a od 2002. godine je član upravnih tela Crvenog krsta Loznica. Već 5 mandata je predsednik komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi, a 4 mandata je potpredsednik Crvenog krsta Loznica.
Motiv za ovakva lična, hvale dostojna i humanošću ispunjena dostignuća pronašao je u ranoj mladosti, kada je kao dete razvedenih roditelja, živeći sa majkom u posleratnoj oskudici, osetio radost i olakšanje, kada su im volonteri i članovi Crvenog krsta donosili preko potrebnu humanitarnu pomoć. Kada je odrastao, stao na sopstvene noge, osetio je potrebu da i on istupi i podrži one kojima je pomoć najpotrebnija i da on bude taj koji će da svojim gestom, delom i dobrom voljom, činiti svet humanijim i boljim mestom za život.
Devetnaestogodišnja Marija Ristanović iz Trbušnice kod Loznice, je samouka slikarka čiji su radovi ostavili mnoge bez daha, a njen talenat je predstavljen široj publici u Galeriji „Mina Karadžić“ Vukovog doma kulture. Marija je svoje sugrađane već dve godine za redom (2022. I 2023. godine) oduševila svojim talentom i slikarskim umećem na izložbama koje su realizovane u organizaciji Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice.
Marija Ristanović stvara slike koje su izvanredno realistične, do te mere da se može činiti da su fotografije. Njena umetnost prenosi veliku lepotu i detalje prirode na način koji oduzima dah. Malo ko bi poverovao da su oslikane rukom samouke devojke. Interesovanje za crtanje i talenat za slikanje pokazivala je od malena i, shodno tome, nastavila je da neguje svoj hobi do danas. Kroz likovnu umetnost, ona pokušava da svoj život nadogradi, obogaćuje za neko buduće vreme, a hiperrealizam koji ona stvara je neverovatan za njene godine.
Fascinantno je koliko lepote, ljubavi, strasti i energije izlazi iz jednog ovakog krhkog bića velikog srca, koja sav prihod od prodatih slika daruje za manastir Hilandar i druge naše pravoslavne hramove.
Hotel „Royal Spa“ iz Banje Koviljače, je otvoren 2012. godine i zahvaljujući uspešnom radu postao je prepoznatljivi nosilac turističke ponude kako Banje Koviljače tako i Loznice.
Hotel se nalazi u centru Banje Koviljače na samom ulazu u najlepši banjski park u Srbiji, i idealno je mesto za odmor – oaza mira, tišine i luksuza. Svojom lokacijom, modernom elegancijom i ponudom različitog sadržaja hotel predstavlja savršen izbor za sve goste kojima je potreban odmor od svakodnevnog stresa, mir i tišina, porodično druženje i relaksacija, lagane šetnje i izleti u prirodi, opuštanje u wellness centru – SPA tretmani, masaže i fitnes. U hotelu se takođe mogu organizovati proslave, kongresi, seminari, jer su obezbeđeni svi uslovi za realizaciju ovih aktivnosti. Hotel raspolaže sa 83 smeštajne jedinice (kapaciteta 220 kreveta) raspoređenih u jednokrevetne i dvokrevetne sobe, luks sobe i studija, apartmane i luks apartmane.
U martu 2023. godine hotel je poneo i prestižno priznanje „Najbolji brendovi Srbije“ koje svake godine dodeljuju Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine i turizma.
Humanitost i plemenitost su najlepše ali i najvrednije čovekove karakteristike. Čovek je veliki onoliko koliko radi i trudi se ne samo za sopstveni interes, već za dobrobit drugih ljudi. U Loznici je ne mali broj takvih ljudi koji svojim zalaganjem i humanim doprinosom donose drugima radost. Lozničanka Vesna Rakić, vlasnica frizerskog salona „VR“ je jedna od tih ljudi. Vesna osam godina unazad učestvuje u humanitarnim akcijama u kojima se prikuplja novac za osobe obolele od karcinoma, dok poslednje četiri godine učestvuje i u akciji doniranja kose za decu koja su usled bolesti i terapije izgubila kosu. U njenom salonu se besplatno šišaju devojčice i žene koje žele da doniraju svoju kosu deci kojoj je ona potrebna, kako bi se za njih izradile perike. Za izradu jedne perike potrebno je od 5-6 donacija kose (minimum 30 cm dužine), a Vesnin salon do sada je za izradu donirao preko 400 primeraka, što je zaista veliki broj. Vesna je doprinela tome da je Loznica grad sa najviše donacija kose u Srbiji, i da u našem gradu kosu ne doniraju samo žene, već i muškarci.
Udruženje „Uvek sa decom“ čiji je Vesna Rakić član, i koje sprovodi ovu akciju, osim prikupljanja kose ima još jedan veoma značajan fond. U Vesninom salonu može se donirati novac koji se na mesečnom nivou šalje kao prilog za „Porodični dom“. Kako mnoge porodice čija se deca leče na onkologiji u Beogradu nisu iz Beograda, a zbog nemogućnosti ostanka sa decom u bolnici potreban im je privremeni smeštaj, ovim fondom obezbeđuje se stan u Beogradu u kojem su roditelji smešteni dok je njihovo dete na lečenju.
Tu je i fond za paketiće, ali ne one na koje smo navikli, pune slatkiša, već paketiće u kojima se nalaze čarapice, veš, pidžame, sredstva za higijenu i sve ono što je potrebno deci koja se leče. Paketići se redovno šalju za Novu Godinu, Božić i Uskrs.
Doktor medicinskih nauka Tatjana Radnić (Živanović) rođena je u Loznici gde je završila osnovnu školu „Jovan Cvijić“. Gimnaziju „Vuk Karadžić“ završila je 1997. godine i iste godine, kao najbolja na prijemnom ispitu, upisala Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je završila u roku, sa prosečnom ocenom 9,23. Tatjana Radnić je jedna od 7 veličanstvenih devojaka koje su sa maksimalnih 100 bodova položile prijemni ispit juna 1997. godine i shodno tome upisale željene fakultete. O uspehu Tatjane i njenih drugarica iz naše gimanzije dugo se pričalo, pisalo u štampanim medijima, a i danas se spominju.
Nakon završenih osnovnih akademskih studija, upisuje i završava Magistarske studije iz oblasti Molekularne medicine, pa zatim i Doktorske studije iz reumatologije 2016. godine. 2017. godine završila je specijalizaciju iz interne medicine, a subspecijalizaciju iz reumatologije 2022. godine.
Svoje izuzetno i kvalitetno profesionalno znanje nesebično pruža na Institutu za reumatologiju u Beogradu, gde je zvanično angažovana i zaposlena. Specijalista je interne medicine-reumatolog i klinički asistent na Katedri za internu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Za naučnog saradnika izabrana je 2021. godine.
Pored navedenih angažovanja, redovno se usavršava i predavač je na mnogim konferencijama i simpozijumima.
Tatjana je dugo godina bila i član Kulturno-umetničkog društva „Karadžić“ u Loznici.
Košarkaški klub „Loznica“ u godini kada obeležava šest decenija postojanja i uspešnog rada ostvario je svoj najveći uspeh – plasirao se u Drugu košarkašku ligu Srbije („B“ ligu). Ekipa je dominirala tokom celog takmičenja u Prvoj muškoj regionalnoj ligi „Zapad“, a i u doigravanju i zasluženo osvojila titulu. Na ovaj uspeh dugo se čekalo. Godinama su se loznički košarkaši takmičili u nižim rangovima, ali i pored toga, klub je, od 1963. godine, kada je osnovan, iznedrio mnogo vrhunskih košarkaša koji su ostavili trag i u drugim, većim klubovima, ali i u reprezenatciji bivše Jugoslavije (Slobodan Nikolić, Miloš Vujanić…).
Na put uspeha Lozničani su krenuli kada su se u rad kluba aktivno uključili bivši košarkaši, a sada uspešni predsednik i trener Danilo Negovanović i sportski direktor kluba Radomir Gajić. Klub se u tom trenutku takmičio u Drugoj srpskoj ligi i za samo četiri godine promenio je dva ranga takmičenja. Ali, tu se neće zaustaviti. Želja svih u klubu je da i dalje napreduju i nadaju se da će i u buduće imati podršku lokalne samouprave bez koje ovaj istorijski uspeh ne bi bio moguć. Zasluge pripadaju i navijačima koji su im tokom cele sezone bili velika podrška i gotovo na svim utakmicama punili halu „Lagator“ što dugo nije bilo viđeno.
U klubu veruju da ne treba da brinu za budućnost. Mlađe selekcije postižu odlične rezulate u ligama u kojima se takmiče. Reč je o četiri takmičarske selekcije (mlađi pioniri, pioniri, kadeti, juniori) i dve školice košarke za najmlađe u Loznici i Lešnici. Reč je o 150 dečaka koji vole košarku i od kojih u klubu očekuju mnogo.
Jovan Nikolić, učenika 3. razreda Matematičke gimnazije i Srednje muzičke škole „Stanković“ u Beogradu, rođen je u Loznici. Pohađao je OŠ „Kadinjača“ u Loznici i već kao učenik II razreda istakao se na Međunarodnom matematičkom takmičenju „Kengur bez granica“ gde je među više hiljada vršnjaka iz cele države, osvojio zlatnu medalju. U to vreme već je pohađao i Muzičku školu „Vuk Karadžić“ u Loznici i osvojio više prvih nagrada na različitim nivoima takmičenja klavira, teorije muzike i solfeđa.
U Osnovnoj školi osim izrazitih sposobnosti u oblasti matematike, Jovan je brzo iskazao i interesovanje za druge srodne oblasti – informatiku, fiziku, ali i srpski jezik i saobraćaj. Navešćemo samo neke od najznačajnijih nagrada – prve državne nagrade iz fizike, matematike, informatike, nagradu na srpskoj matematičkoj olimpijadi i učešće na juniorskoj balkanskoj olimpijadi, više nagrada na srpskoj informatičkoj olimpijadi i učešće na međunarodnoj informatičkoj olimpijadi. Bio je i član ekipe Srbije na evropskom takmičenju „Šta znaš o saobraćaju“, koja je ostvarila 4. mesto. Od petog razreda škola je za Jovana izgradila individualni obrazovni plan za izrazito darovite učenike. Uz maksimalnu posvećenost predmetnih nastavnika, koju je Jovan uvek isticao i u medijima, mentora i porodice Jovan je i Osnovnu školu završio kao đak generacije. U skladu sa Pravilnikom o izboru đaka generacije naše škole, i analizom rezulatata koje su prethodni đaci generacije postigli ističe se podatak da je u osnosu na prosečnih 150 – 200 poena Jovan imao čak 795. Značajnije od toga je aplauz i podrška koju je od svojih vršnjaka dobio na svečanoj dodeli svedočanstava i nagrada i proglašenja đaka generacije. Vršnjaci su Jovana uvek opisivali kao skromnog, druželjubivog, uvek spremnog da svoja znanja podeli sa njima, pomogne, podrži. Isticao se i u vannastavnim aktivnostima škole, učestvovao i u projektima, više puta predstavljao školu i grad u lokalnim medijima. Nikada nije propustio da istakne ulogu i značaj podrške koji su mu pružili njihovi nastavnici iz škole „Kadinjača“ i Muzičke škole „Vuk Karadžić“.
Jovan je u Matematičkoj gimnaziji u samom vrhu – učesnik je i osvajač medalja na međunarodnim takmičenjima, a profesori škole često ističu da su zadivljeni sa kakvom lakoćom on postiže rezulate čak u tri oblasti – matematika, fizika i informatika, a da je pri tome i iz drugih školskih predmeta izvanredan. Učestvuje i u vannastavnim aktivnostima, projektima, kviz takmičenjima i predstavlja školu u medijima.
U Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“ muzički pedagozi iz oblasti klavira, teorije muzike, harmonije, hora ističu da je Jovan svestrano talentovani izvođač i teoretičar.
„Kada je u jednom danu u prvoj godini srednje škole pre podne izašao na dva muzička takmičenja i osvojio maksimum bodova, a posle podne na republičko takmičenje iz programiranja (gde je takođe imao maksimum bodova) složili smo se kao pedagozi sa dugogodišnjim iskustvom da je u pitanju dete koje se retko viđa“ – kaže Jovanova razredna Mr Sandra Lekić.
Poslednje dve godine je nakon višeetapne audicije nastupao u velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca na Danu muzičke škole „Stanković“ (klavir solo), a ove godine i sa kvartetom i horom.
Kako kaže Jovanov drug iz odeljenja i cimer: „Jovan je više nego zapažen učenik, veoma omiljen drug, koji svoje uspehe ne glorifikuje. Naprotiv, veoma je skroman, lepo vaspitan, a svoje talente nosi kao prirodan deo sebe“.
Petar Gavrilović,rođen je u Loznici gde je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Petar je nedavno otišao u zaista zasluženu penziju, a čitav radni vek je proveo na poslovima bezbednosti, od rada u Resoru državne bezbednosti do Bezbednosno informativne službe. Od početka karijere pokazao je visok nivo znanja, umeća, savesti i odgovornosti za najsloženije oblike državotvornog delanja.
Maksimalno državotvoran, čestit pripada generaciji pripadnika BIA koji su za ponos i službi i rodu i državi. Od 2006. godine do penzionisanja bio je na čelu te agencije za Loznicu, Mali Zvornik, Ljuboviju i Krupanj. U njegovo vreme rukovođenja, organizacioni deo BIA dobio je najveći oblik od njenog postojanja. Čitav radni vek proveo je u borbi da se zaštite i ljudi i njihova dobra i država. Njegova radna i životna biografija je čista kao suza. I nikad nije bio gord, ali zato je bio i otmen i kulturan i drag kao sugrađanin. Oženjen je i otac dvoje dece.
U ime laureata, na svečanoj Akademiji, obratili su se magistar Vladimir Stojanović i mladi matematičar Jovan Nikolić.
