Loznica-Jadrani će,kao i obično u poslednjih skoro četvrt veka, parastosom na grobu potpukovnika JKVO Veselina Misite, prigodnim programima u centru grada, kod biste i spomen ploče tom junaku u čast, obeležiti 31. avgust 1941. godine, datum kada je Loznica oslobođenja od nemačkih fašista i tako postala prvi oslobođeni grad u tadašnjoj porobljenoj Evropi.
Ranije su, na taj dan, svetkovine predvodili samo članovi i funkcioneri SRS, koji su Misiti podigli spomenik 1998. godine, i predstavnici Udruženja koje neguje tradicije oslobodilačkih ratova, a poslednjih godina je to je značajan događaj za obeležavanje u kalendaru gradske vlasti u Loznici.
Evropa je slavila Misitu i druge ustanike iz Jadra, posle bitke, nešto poput onog kako je u Francuskoj proslavljena, pored ostalog, dvadesetčetvoročasovnim zvonjenjem u crkvi Notr Dam u Parizu, srpska pobeda na Ceru u avgustu 1914. godine, kao prva velika saveznička pobeda.
– U sjajnoj bici za oslobođenje Loznice, koja je dan ranije utanačena u manastiru Tronoša, zarobljena su 93 fašistička vojnika, što su prvi zarobljeni okupatorski jurišnici u Evropi-priča Čedomir Čedo Subotić, čiji je deda, Milan Subotić bio jedan od ustanika.Potpukovnik Veselin Misita poginuo je u borbi za oslobođenje našeg grada i kraja.Ovo je i dan i događaj koji je, istinski, označio početak ustanka našeg naroda protiv okupatora.Nepravedno je bio zapostavljen godinama, a Bogu hvala, pre nekoliko godina Misiti i ustanicima je postavljeno znamenje na Robnoj kući u Loznici, i gradska vlast obeležava ovaj jedan od najznačajnijih datuma naše istorije.
Jadrani, inače, i mimo ovog datuma, često odaju počast i rado pričaju o junacima iz avgusta 1941. godine.
Decenijama to je bila neka vrsta tabu teme, a sada je, konačno, istorijski fakat. Među onima koji su neumorno ukazivali na zanačaj tog događšaja, uz „Novosti“ je Zorica Višnjić, ugledna novinarka iz Loznice, koja ga je rasvetljavajući ga ih svih uglova, često je isticala da je „nezamislivo koliko je vremena trebalo da prođe da mu se ukaže valjana pažnja, jer bi se i mnogo brojniji narodi, iz sve snage, ponosili takvim biserom iz svoje prošlosti“.
-Moj stric Milivoje Mikan Lazić, ugkedni šumar, bio je blizak saborac Veselina Misite i Georgije Bojića na što smo uvek bili ponosni-kaže Marica Mitić iz Loznice.-Žalosno je što su, posle Drugog svetskog rata, neki od slobodara poput mog strica i Georgija Bojića Džidže oterani na robiju.Džidža je streljan.Tadašnje vlasti su se potrudile da mu se, i danas, kada njegova bogomolja proslavila je još pre četiri godine 700 godina, a za grob ne zna.
Napad na nemačke fašiste u Loznici, potvrdila je i novija istorija, „ označio je početak ustanka srpskog naroda protiv okupatora u Srbiji“ Ustanakom srpskog naroda protiv okupatora, otpočele su prve četničke akcije prema Nemcima sa onesposobljavanjem i zatvaranjem glavnih puteva koji vode iz Šapca i Valjeva ka unutrašnjosti Podrinja.
Antrfile: Misita u ulici Udbaša
Skoro niko nije primetio da se spomenik Veselinu Misiti nalazi u Ulici Miodraga Borisavljevića, prvog šefa lokalne ozloglašene Brozove Udbe, koji je, lično, uhapsio dvojicu najbližih saradnika slavnog potpukovnika, rodom iz Bune, kod Mostara.Lisice na ruke i okove oko nogu Borisavljević je stavio arhimandritu Georgiju Bojiću Džidži, koga je narod obožavao i cela Loznica mu je, u zatvor donosila darove, i najmomiljenijem šumaru, ustaniku i junaku Milivoju Mikanu Laziću, o kome je divno pisao ovdašnju pisac Dušan Stanojević.
Džidža je sreljan u Šapcu i sahranjena na donjošoranskom groblju, ali mu je grobe izmešten kad su tajni Brozovi policajci videli koliko mu je narod doneo cveća na grob.Mikan Lazić je prošao sa višegodišnjom robijom.Hapsitelj slobodara ja, kasnije, napredovao i te kako, a u Loznici je, za kratko vreme, „zaradio“ ulicu i otišao.Zašto je dobio ulicu, to samo znaju oni kojima su to učinili.Neki kažu da je učinjeno iz čisto poltronskih razloga…
Autor teksta: Vladimir Mitrić
