Manastir Tronoša, zadužbina Nemanjića iz srednjeg veka, danas Svetom liturgijom obeležava krsnu slave te svetinje – Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici Vavedenje Presvete Bogorodice slave se kao uspomena na dan kada je majka Gospoda Isusa Hrista prvi put uvedena u hram i postala prva zavetovala devica u istoriji hrišćanstva.
Sveti Joakim i Ana su, po obećanju da će dete koje im Bog podari posvetiti Njemu na službu, doveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla ukrašena između majke i oca a iza njih su se okupili rođaci i prijatelji. Sve vreme su bili prisutni i božji izaslanici-anđeli.
Na ulazu u hram Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju gde je, po hrišćanskom učenju, ostala do svoje dvanaeste godine. Posle smrti roditelja, Devicu Mariju su predali Josifu, rođaku iz Nazareta. U njegovom domu Presveta Bogorodica je primila Blagovest od Arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg i postati Bogomajka. Vavedenje presvete Bogorodice je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Bogomajci i krsna slava mnogim Srbima.
Ovaj praznik uvek pada u vreme Božićnjeg posta tako da je i slavska trpeza uvek posna. Bez obzira o kom danu u nedelji je Vavedenje, riba je dozvoljena.
Praznik Vavedenja Presvete Bogorodice je krsna slava manastira Hilandara na Svetoj gori, zadužbini svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Smatra se da je Vavedenjem presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započelo iskupljenje čitavog ljudskog roda.
Manastir Tronoša
Manastir Tronoša nalazi se 17 km od Loznice, na putu za Krupanj. Po predanju, izgradnja manastira se vezuje za kralja Dragutina, koji je počeo podizati manastir, ali ga je smrt pretekla, pa ga je završila njegova žena Katarina 1317. godine.
Tokom Turskog perioda Tronoša je nekoliko puta paljena, rušena i pljačkana. Ponovo je podignuta 1559. godine.
Manastir je spaljen 1813. godine, a obnovljen je 1833. godine uz pomoć kneza Miloša Obrenovića.
Manastirska crkva, posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, poslednje oštećenje doživela je tokom Drugog svetskog rata. Ponovo je obnovljena 1961. godine i otada manastirski kompleks poprima današnji izgled.
Današnji manastirski kompleks čine: crkva, novi konak sa prostranom trpezarijom, izložbeni prostor i Muzej Vukovog ranog školovanja. Ceo manastirki kompleks je skladan i prilagođen turističkom boravku.
Za manastir Tronošu vezan je jedan od najlepših narodnih običaja: Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru Tronoši, u vosku izlivene sveće za Veliki četvrtak. Sveće su visoke oko 2m i teške preko 50 kg. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan.Nedaleko od manstira Tronoše, nalazi se desetocevna betonska česma sa hladnom izvorskom vodom, koju narodno predanje pripisuje devetorici braće Jugovića i starom Jug – Bogdanu.
Iznad česme izdiže se kapela Svetog Velikomučenika Pantelejmona. Prvobitna česma i kapela, po narodnom predanju podignute su uoči Kosovske botke 1388. godine.
Sadašnja kapela sa česmom podignuta 1968. godine.
