Od srede, 26. maja, posetioci će u Galeriji „Atrijum“ Biblioteke grada Beograda, moći da pogledaju izložbu slika „Utočišta” lozničkog umetnika Dragana Bartule. Otvaranje je zakazano za 19 sati.
Dragan Bartula je jedan od najuspešnijih slikara današnjice. U svojoj karijeri do sada je imao 64 samostalne izložbe, kako u Srbiji tako i u zemljama regiona i Evrope. Bartulini Konaci i konačišta, Ktitori i čuvari, Zapisi, Brodovi, objedinjeni u ciklusu pod nazivom „Nasleđe“, našli su svoje prepoznatljivo mesto pod slikarskim nebom, a naročito među međunarodno priznatim afirmisanim evropskim slikarima.
Da li su „Utočišta“ u „Nasleđu“ ili nas umetnik vodi u nove dimenzije, saznaćemo na 65. samostalnoj izložbi u Beogradu.
Izložbu ce otvoriti mr Danilo Vuksanović, akademski slikar iz Novog Sada. On je dao i prikaz u katalogu „Utočišta”, o stvaralačkom putu Dragana Bartule.
„Slikarske namere ne prestaju da iznenađuju poklonike likovnih senzacija. Svaki pokušaj beleženja sopstvenih impulsa predstavlja neizbežnu borbu na platnu, papiru ili nekom drugom materijalu. Umetnički zanos nije dovoljno definisan dok svedočimo kako savremeni trenutak surovo odguruje intimni svet mašte i prirodnosti. U grotlu pandemijske konfuzije, u stalnom zveckanju bombastičnih informacija, laži i mimikrije, današnji slikarski napori samo su deo mašinerije društvenih mreža i biznisa, u apsolutnoj dominaciji digitalne slike. Ipak, ovi napori, uspešno se ugrađuju u novu eru dinamičnih smenjivanja, svesni površnosti tehnologizovanog sveta.
No, kako god da karakterišemo uslove u kojima umetnost nastaje, mi koji je stvaramo, dužni smo da posadimo mlada stabla hrastolikih senki ne bi li odbranili izvorni obraz slike. U tom redu stoji i slikar Dragan Bartula, posvećenik i neimar, čije mistrije slažu slojeve na paletama zapitanosti. Bartulina istrajna slikarska nastojanja kao i spremnost da iznova uvede posmatrača u posve drukčiji likovni svet, svakim novim ciklusom dokazuje koliko je u međuvremenu ispita vere „prijavio“ na oltaru naše duhovnosti. Koliko će ih položiti u sanducima natrunjenim od stradanja naroda serbskog samo on zna, spokojno zamišljen u dubokoj misli, u monologiji slikarske težnje. To spominjemo zarad ranijih serija slika posvećenih Prvom Svetskom ratu i ponositom zbegu solunskom pa i onim gde su na zabatima manastirskih zdanja ispisani nemušti tokovi rukopisa. I svugde su bile prisutne grupe onih koji plove uprkos vremenimȃ.
S druge strane, usamljenih figura, Bartula se nikad nije odrekao. Tako je i ovog puta. Elegantna gospođa priziva melanholični razgovor udvoje. Odsutan, omanji sedi bradonja (čuvar tajne) kao da u sebi ponavlja zacrtani plan Bartuline plovidbe ideja. Vizuelno utočište pronašao je u višim, gotovo kosmičkim sferama. Rakurs posmatranja pomeren je ka visinama zamišljenih ali strogo postavljenih vizura. Zato se na njegovim platnima i papirima pojavljuju i leteći (bolje je reći), lebdeći trakasto bojeni baloni, dirižabli sa nekolicinom ukrcanih putnika. Ovi vazduhoplovi odišu neodoljivom lakoćom izbegavanja gravitacije.
U zaleđu ovih samoletećih posada koje putuju u nepoznato, vidimo i naznačene, pastuozne i kolorom naglašene segmente arhitekture – svodove koji otvaraju vidik ka zvezdanim nebesima“, navodi se u tekstu mr Vuksanovića.
Dragan Bartula je rođen 1959. godine u Sokolcu (BiH). Osnovnu i srednju školu završio je u Loznici. Studirao je Sociologiju u Sarajevu i Pedagošku akademiju u Šapcu. Osnivač je Galerije „Mina Karadžić“ u Loznici. Kao scenograf uradio je veći broj pozorišnih predstava. Član je Udruženja Likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1999. godine, Udruženja likovnih stvaralaca Šapca (ULUŠ), Udruženja likovnih umetnika istočne Hercegovine (ULUIH) i Umetničkog bratstva manastira Dobrun (RS).Na studijskim putovanjima boravio u Makedoniji, Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.
Do sada samostalno izlagao 64 puta, dok je aktivno učestvovao na preko 150 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Istovremeno je bio učesnik na preko 100 likovnih kolonija .
Živi i radi u Loznici.
