Manastir Tronoša, sa hramom posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice, kroz svoju 700 godina dugu burnu istoriju delio je sudbinu sa svojim narodom. Uzlete i padove, nevolje i iskušenja, kugu i glad, rušenja i paljenja. Tako i ove 2020. godine, u vreme emidemije virusa Kovid-19, pridržavajući se svih propisanih mera zaštite u našoj zemlji, nije prekinuo viševekovnu tradiciju prinošenja ratarskih sveća na Veliki četvrtak.
Dve sveće, teške po 50 kilograma i visoke oko metar i po, meštani Jadra i Rađevine, doneli su, po tradiciji na rukama iz Zajače, gde su prethodnog dana izlivene od čistog voska, u manastir Tronošu. Polaganjem sveća koje simbolično predstavlja prinošenje beskrvne žrtve, meštani se zahvaljuju Bogu za naklonost prema ratarima i njihovom radu.
„Šta je poruka svetlosti sveće? Da svetlimo kao Bog što svetli, da svetlimo kao život svetiteljski i da naša duša i naš život bude svetlost gde god idemo. Da projavljujemo svetlost jer je Hristos rekao budite svetlost svetu“, objašnjava loznički namesnik Dragan Bajić.
Bajić je ovom prilikom poželeo svim vernicima srećan praznik – „Vekovi su prošli i vekovi će proći, i mi ćemo proći, a Tronoša će ostati, i kad god da dođemo ona će nas ispuniti. Ta svetlost ratarske sveće je upućivanje na tu božansku svetlost koja treba da bude u nama. I to je jedina poruka pravoslavlja, u ovim danima, ono što čovek oseti u duši. Neka su Bogom blagosloveni praznici koji idu, praznici Vaskrsa, najpre Velikog petka iz koga isijava svetlost, iz Golgote se vidi grob Hristov i vidi Vaskrsenje. To je poruka za nas hrišćane, mi stradamo, mi patimo, život je pun nemira, pun nevolja ali iza svega je svetlost i uvek ima razlog koji nam je Bog ostavio zbog čega treba da živimo, jedni za druge. Da tako ispunjeni idemo u Carstvo Božije, to je poruka hrišćanstva i Vaskrsa. Hristos Vaskrse!“

Sveće je u porti manastira dočekala igumanija Varvara sa sestrinstvom i arhimandrit Nikolaj. Potom su ukrašene i ovenčane ikonama Hrista Gospoda i Bogorodice, cvećem i bršljanom. U litiji obnete su oko crkve, bez okupljanja većeg broja vernika, unete u hram i postavljene, jadarska pred Spasiteljevu ikonu, a rađevska pred Bogorodičinu, gde će biti paljene uoči i na sve velike praznike do idućeg Velikog četvrtka, kada se prave nove, koje uvek u sebi sadrže deo prethodne.

PODELI